ЕDIEE

Радници “Електро-Бијељине” ће у недjељу 5. септембра, изводити радове на годишњем ремонту ТС 35/10 kV “Каракај”, због чега ће у периоду од 9 до 17 часова без електричне енергије бити око 6.000 купаца са диjела приградског и сеоског подручја Зворника.
У поменутом термину, електричну енергију неће имати купци који се снабдијевају са следећих 10 kV далековода:
“Козлук”, “Сапна”, “Грбавци”, “Расклопиште”, “Пекара”, “Циглана”, “Дистрибутивни центар” и “Универзал”.
Такође, у недјељу ће због промјене уклопног стања, бити два краћа застоја за купце који се снабдијевају са ТС 35/10 kV „Брањево“
и ТС 35/10 kV „Козлук“ и то у времену од 9 до 9:15 и од 17:15 do 17:30.
Молимо цијењене купце да уваже поменуте застоје, како бисмо на адекватан начин извршили ремонт и обезбиједили квалитетну дистрибуцију електричне енергије.
Радници „Електро-Бијељине“ ће у недељу 22. августа 2021. године, изводити радове на годишњем ремонту ДВ 10 kV „Економија“.

Због радова „Електропреноса БиХ“ у ЧТС 110/x kV “Бијељина 2” и радова „Електро-Бијељине“ на 10 kV далеководима Загони, Хасе и Суво Поље, у петак 20. августа 2021. године, у времену од 9 до 15 часова, електричну енергију неће имати око 1500 купаца.


БИЈЕЉИНА, 2. АВГУСТА - Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је данас да реформа и нове инвестиције у електро-енергетском сектору стварају услове за велике резултате у овој области која треба да буде носилац развоја Српске.
„У овој ће се години видјети принос у буџет Републике Српске по том основу који ће увећати вриједност бруто домаћег производа и врло је значајно да сви запослени у електро-енергетском сектору схвате значај велике реформе и дају свој допринос њеном успјеху“, рекао је Ђокић на обиљежавању крсне славе предузећа „Електро-Бијељина“ Светог Пророка Илије.

Он је истакао да ће реформа обезбиједити и сигурност и квалитет у испоруци електричне енергије на задовољство грађана и привреде у Српској.
„Назад се не може, него напријед морамо и морамо електро-енергетски сектор искористити на најбољи начин како би био носилац економског раста и развоја Републике Српске“, поручио је ресорни министар.
Као најважније пројекте у току Ђокић је навео градњу хидроелектрана „Дабар“ што је инвестиција од 600 милиона евра и „Бук бијела“ 200 милиона евра, која се реализује заједно са „Електропривредом“ Србије, а ускоро почиње изградња хидроелектрана „Бистрица“ вриједна 100 милиона евра, соларне електране у Требињу велике снаге и вјетроелектране код Берковића.

Министар је рекао да ће до краја године бити усвојен нови закон о енергетској ефикасности који ће осигурати квалитетнији обим подстицаја у овај сектор.
Ђокић је похвалио рад новог директора „Електро-Бијељине“ Марка Михајловића и овог предузећа које је једно од већих електродистрибутивних предузећа у Републици Српској након организационог преструктурисања електро-енергетског система.
Михајловић је у изјави новинарима указао на позитивно пословање „Електро-Бијељине“ са позитивним резултатом од 100.000 марака у овој години, уз исплаћене све порезе и доприносе.
„У првој половини године реализовали смо бројне пројекте, инвестирали преко пет милиона марака и настављамо са модернизацијом дистрибутивне мреже, смањењем дистрибутивних губитака и улагањем у капиталне пројекте како би пружили што боље услуге корисницима“, рекао је Михајловић.
Он је додао да „Електро-Бијељина“ покрива два града и 11 општина у Републици Српској са 110.000 корисника електричне енергије.

Предсједник Синдикалне организације у предузећу Милан Лукић рекао је да су успјешно прошли кроз захтјеван период рада у условима пандемије вируса корона и реорганизације у систему.
Према његовим ријечима, број радника смањен је за трећину, уз обезбијеђене отпремнине, и сада је у „Електро-Бијељини“ запослено 600 радника, а у наредне двије до три године тај број би требао бити смањен на 500, што је оптимум по европским стандардима.

Међу бројним званицама на прослави крсне славе предузећа били су и министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић и министар транспорта и комуникација у Савјету министара Војин Митровић.
/СРНА/
У Скопљу је у четвртак 29.јула 2021.године, одржан Економски форум о регионалној сарадњи, који се организује у оквиру Иницијативе за четири слободе, познате као „Мали Шенген“, а који су лидери Србије, Албаније и Сјеверне Македоније покренули у октобру 2019.године.

Примарни циљ Иницијативе је да се постојеће иницијативе учине ефикаснијим како би се постигли практични и видљиви резултати за грађане Западног Балкана. Иницијатива треба да доведе до заједничког регионалног тржишта, које би, као прелазни облик, требало да приближи регију Европској унији и да убрза пут ка пуноправном чланству.
Економски форум у Скопљу су отворили предсједник Србије Александар Вучић, премијер Албаније Еди Рама и домаћин, премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев.
Три лидера су потписала неколико споразума, а треба посебно истаћи да је ново име за „Мини Шенген“, од данас, „Отворени Балкан“.
Предсједник Србије Александар Вучић је поручио да је циљ иницијативе „Отворени Балкан“ да се олакша живот грађанима и побољша животни стандард, да у њој нема ничега што је уперено против било кога и да је битно да у њеној имплементацији , од 1.јануара 2023.године, неће бити граница за грађане Србије, Албаније и Сјеверне Македоније.
Премијери Рама и Заев су истакли да је почела нова ера сарадње у региону и да ће корист осјетити сви, посебно они који су искрено загледани у перспективнију будућност.
Економски форум у Скопљу је организован посредством Уније привредних комора Србије, Албаније и Сјеверне Македоније, а један од коорганизатора је Привредна комора Републике Српске под окриљем Европске предузетничке мреже.
Међу присутним учесницима Економског форума у Скопљу био је и Марко Михајловић, вршилац дужности директора ЗЕДП „Електро-Бијељина“, који је истакао да су овакви скупови од изузетног значај за будућност региона.
-“ Форум је испунио сва очекивања и показао спремност три лидера и других учесника да размишљамо о будућности и повјерењу, те да смо у стању да сами доносимо одлуке у нашем интересу. Европске интеграције су наша неминовност и ово је најбољи начин да покренемо неке сегменте у том правцу, како бисмо осигурали много бољу будућност за све на овим просторима“, рекао је директор Михајловић.
Форуму у Скопљу присуствовало је 314 компанија из 11 држава и представљени су политичка и економска визија интегрисане регије, те је потписано неколико меморандума и спразума о регионалној сарадњи.
Teренска јединица Бијељина покрива територију града Бијељина и општина Пелагићево и Доњи Жабари.
ТЈ Бијељина, преко својe 563 трафо станице и далековода укупне дужине од око 720 km, НН мреже и прикључака дужине око 2.790 km, електричном енергијом снабдијева 52.106 мјерних мјеста.
Теренска јединица Угљевик покрива територију општина Угљевик и Лопаре као и мањи дио територије градa Бијељина.
ТЈ Угљевик, преко својих 239 трафо станица и далековода укупне дужине од око 340 km, НН мреже и прикључака дужине око 1.130 km, електричном енергијом снабдијева 14.269 мјерних мјеста.
Теренска јединица Зворник покрива територије града Зворник и општине Осмаци.
ТЈ Зворник, преко своје 303 трафо станице и далековода укупне дужине од око 320 km, НН мреже и прикључака дужине око 1.450 km, електричном енергијом снабдијева 23.004 мјерна мјеста.
Теренска јединица Братунац покрива територију општина Братунац и Сребреница.
ТЈ Братунац, преко својих 307 трафо станица и далековода укупне дужине од око 470 km, НН мреже и прикључака дужине око 870 km, електричном енергијом снабдијева 11.814 мјерних мјеста.
Теренска јединица Власеница покрива територију општина Власеница, Милићи, Хан Пијесак и Шековићи.
ТЈ Власеница, преко својих 276 трафо станица и далековода укупне дужине од око 470 km, НН мреже и прикључака дужине око 1.080 km, електричном енергијом снабдијева 13.000 мјерних мјеста.